 Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije bolesti srca su najčešći uzročnik smrti širom sveta, jer su odgovorne za 70.000 – 100.000 iznenadnih smrtnih slučajeva svake godine. Kod srčanih napada ključni parametar sprečavanja smrtnog ishoda je vreme, a novi uređaj koji su razvili istraživači sa univerziteta u Lozani služi da otkrije pojavu srčanih anomalija u što ranijoj fazi.
Istraživači iz laboratorije za ugrađene sisteme i laboratorije za telekomunikaciona kola Politehničkog univerziteta u Lozani (Ecole Polytechnique Fédérale de Lausanne, EPFL) razvili su maleni neinvazivni bežični uređaj koji se povezuje na pametni mobilni telefon i upozorava pacijenta i lekara čim detektuje anomalije u radu srca, tako da se u veoma kratkom vremenu mogu preduzeti odgovarajauće medicinske mere.
Uređaj pripada novoj generaciji ugradivih sistema koji su inteligentni i autonomni i zapravo je bežična mreža telesnih senzora (Wireless body sensor network, WBSN) koja nadzire biološke sisteme u ljudskom telu. Sačinjavaju ga senzori koji se postavljaju na kožu, Zigbi (ZigBee) radio modul i čip optimizovan za analiziraje i obrađivanje bioloških signala. Pošto su sve komponente minijaturne veoma je lagan i troši veoma malo struje.
Uređaj nadgleda rad srca u realnom vremenu i zahvaljujući složenim algoritmima otkriva anomalije u njegovom radu i omogućava njihovo analiziranje. Čim detektuje problem šalje informaciju na korisnikov telefon, a ona se odatle SMS porukom ili e-poštom prosleđuje medicinskom osoblju koje u slučaju potrebe može odmah da interveniše.
„Sistem prikuplja veoma pouzdane i precizne podatke, opremljen je veoma efikasnim sistemom za filtriranje šuma, a na baterije radi tri do četiri nedelje“, kaže profesor David Atienca, čelnik laboratorije za ugrađene sisteme. „Što je najvažnije, uređaj obezbeđuje automatsku analizu i čim naiđe na alarmantne podatke odmah ih u komprimovanom obliku šalje doktoru, koji zato ne mora da pregleda sate i sate snimljenih podataka.“
Pošto je mali, lagan i lako se koristi, a neprekidno prati rad srca tako da se analiza njegovog stanja može obaviti bilo gde, doktorima je veoma zanimljiv, mada zahteva još testiranja u realnim uslovima. Atienca kaže da su moguće i druge primene, na primer nadziranje performansi sportista ili praćenje fizičke aktivnosti gojaznih osoba, što je tema španskog projekta Pronaf.
EPFL zato učestvuje u projektu Evropske unije nazvanom Ledeno srce (IcyHeart), čiji je cilj da se razvije ultrakompaktan, jeftin i neinvazivan sistem koji autonomno i daljinski nadzire čitav niz zdravstvenih indikatora. Novi uređaj je i deo istraživačkog projekta Anđeli čuvari (Guardian Angels), čiji je cilj da se razviju uređaji za ličnu pomoć koji će ljudima pomagati da se celog veka staraju o svom zdravlju. (M.V.)
|
