status: user
broj poruka: 6645 | Pa to je stara priča, postoje 2-3 vrste procesora - koji su u osnovi isti, sve ostalo su `množioci` i sakaćenje memorije niskog nivoa (L1, L2 ili - i L3) da bi se umetno srozale performanse. I, neki celi waferi, ili njihovi najgori delovi (yield - valjda), nisu sposobni za veće brzine (nečistoća, curenje elektrona, prevelik otpor, premali otpor..., škart na memoriji niskog nivoa ili jednom od jezgara). Tako da dobijamo, bez razlike od proizvođača do proizvođača - Pune ili `čistokrvne` procesore (po meni - prave procesore) i njihove invalide - derivate (kelerabe, durke, spermtrone - spermiće, LE, SE, GS i slično). Pošto su u osnovi isti, obično overklokom možemo i od najslabije verzije iste stvari, dobiti bar bliske performanse najjačih primeraka - koje fabrika istestira i odmah postavi na veću ili najveću moguću brzinu. Ovde važi: što na mostu to na ćupriji... jer, ako jeftinije prođeš za procesor, treba ti kvalitetnija matična da bi se bolje `klokovala`, također, treba ti bolja memara (čitaj: skuplja) i naravno, hlađenje. Tako da je uvek stvar trenutne računice šta se u stvari više isplati... uz priračun da, overklokovani procesor koji ima malo veće curenje struje, troši više struje i greje se više od fabrički istestiranog najjačeg... u globalu. Nekad je totalno isto (jednostavno, nema dovoljno loših primeraka, cela serija je ok). Drugo, najjači primerci su u startu doterani do praga garantovane ispravnosti u svim situacijama, tako da kod njih obično nema nekog overkloka - `prag` je već tu, pred nosem.
I, tako. Uzmi najslabiji i nasviraj ga što više. Ako ništa, dobar je osećaj da si za iste pare dobio mnogo više. Donekle, one koji kupuju najskuplje modele procesora, `ladno možeš smatrati dilejama i skorojevićima koji kupuju muda za bubrege, i to bez loja.
Ne odgovaram iz lenjosti da pročitam više od 10 aktuelnih poruka...
|
