Gledam porodicni fotoalbum i neke slike i nacin zivota pre....... Sada, iz ove pozicije, posmatram sebe i okolinu( ma ne na selu, vec u NS i BG). Sve smo manje ljudi, sve se manje druzimo, a provodimo mnogo vremena na poslu, a manje zivimo. Nije ovo samomoj zakljucak, vec dosta ljudi, jer nemamo meru. Lepo su nam govorili( bar meni): Sine, smanji koristenje kompjutera i manje radi i idi u prirodu i igraj se. I slusao sam, neko vreme..... Onda sam bio dete za primer, bavio se plivanjem, streljastvom i hokejom...... Sada vidim da su starci bili u pravu. Previse provodimo vremena za masinama, koje su u startu bile tu da nam olaksaju zivot, a ne da nam postanu zivot. Vise od 40% dece u Srbiji je gojazno( podaci do 13 godina), neznaju da se druze i ne treniraju nijedan sport i sve su vise skloni depresiji, zbog praznog vremena. Volio bih da se zapitamo, bar mi koji posecujemo ovaj forum, sta nam se to desava(odnosi se na nas koji vec imamo decu)? Posmatrao sam svog sina, juce, kada je dosao na 2 sata da me vidi i vratio se u Lugano. Zivi u Luganu sa majkom, ide svaki dan na treninge(trenira fudbal) i sretan je kada u godini se vidimo 10-tak puta. Mnogo mi nedostaje, ali sam svestan da ovde nema nacina da bude sretan( postao bi nervozan, kao i 70% dece kod nas). Moja bivsa je manekenka i ide stalno po modnim pistama, pretezno u Italiji i Saudijkoj Arabiji. Nas sin odrasta uz dedu i babu. Kad mu je tesko nece da razgovara sa mamom, nego sedne u avion i dodje ovde. Ja joj placam alimentaciju, mada je to smesan iznos u odnosu, koilko ona zaradi za mesec dana, ali me kaznjava sto nisam sa njom u Luganu( da neulazimo u polemiku zasto nisam). Ono sto mi je bitno i sto sam hteo da istaknem jeste da kad odem u Lugano, on se druzi, opusten je, ali i ima svoje obaveze, koje nisu preterane, pa bi na osnovu razgovora koje vodim sa njim rekao da je poprilicno sretno djete, bez obziro sto ne odrasta uz mene. Voleo bih da je tako i sa decom,koju vidim oko sebe. Sve mi se cini da postaju poprilicne psihopate, sto se vidi u njihovom ponasanju i sadizmu koje iskazuju jedni prema drugima. Mozda gresim, ali moja generacija je bila nekako usmerenija i sretnija. Kad bi samo malo vise obracali vremena na njih, bar da im ispricamo neko iskustvo, ma koilko bilo im dosadno u tom trenutku( govorim za sebe, kako sam se ja ponasao kad mi je otac opisivao i objasnjavao stvari kako stoje), da ih saslusamo, jer cemo na taj nacin napraviti od njih samouverene ljude i ljude, koji ce biti vise postovani, a nadam se i vise voljeni. Ajde da cujemo i vas.
Razumem tvoja razmišljanja, delim na neki način slična osećanja.
Sve ovo što nas okružuje generalno ispira mozak mladim generacijama, da ne pričam već istrošenu priču o globalizaciji, medijima...
Otuđenje je u tolikoj meri prisutno, među mladima, da internet i ostali sadržaji ruše sve prioritete i sistem vrednosti u glavama mladih ljudi, do te mere da mi se čini da to nije ni malo slučajno. Bezvoljnost, bezciljnost, zaboravnost, depresivnost, što bi rekli klinci `bedak` je ono što ih okružuje. Definitivno nesagledivo iz njigove perspektive ovde, jer prosto nisu imali mogućnosti da osete, vide, druže se ili žive neki drugačiji život. Sestričina iz Toronta koja ima 11 godina nam je svakog leta ovde, ona ne zna da koristi cellularni (mob) telefon, jer ga tamo ne poseduje, kaže da u čitavoj školi, u njenoj generaciji samo jedna devojčica ima isti jer užasno daleko stanuje od škole. Uporedi to sa ovim načinom života ovde... Da ne pričam o sadržaju multimedijalnom koji klinci imaju po svojim telefonima, od pornografije u svim oblicima, do mudžahedinskog kasapljenja i egzekucije, raznih zločinačkih fotografija i slično... Bluetooth je čudo !!! Kako se boriti protiv takvih uticaja sredine i sačuvati svoje dete da ne postane zavisnik od bilo čega, psihopata, agresivac i slično... a usmeriti ga na sport, knjige, druženje, ljubav... ??? Jako, jako, jako teško...
Operatore, razumem i, u velikoj meri, delim tvoje misljenje, ali moram da izbacim par zamerki secajuci se necega od ranije.
Secas li se svoga teksta od pre par nedelja o tvojoj velikoj ljubavi ?
Imas, cini mi se, oko 30 godina, a pisao si kako si ziveo (!!!) sa DEVOJCICOM od 17 godina. Sto znaci da je vasa `veza` pocela kada je ona imala 16 godina !!!
Prijatelju, imam dvoje dece (devojcica 4 godine, decak 10 meseci). Kada bi neki `deda` od tri banke hteo da `seta` moju devojcicu od 16 godina, ne znam sta bih mu uradio. Naravno, potrudio bih se da on snosi sve posledice, a ja da se izvucem bez zatvorske kazne. Naravno, ko zna sta svakog od nas ceka...
Posledica otudjenja roditelja i dece je upravo da devojcice u pubertetu imaju seksualne odnose sa čičetinama od tri banke i vise.
Ti si bio zaokupljen masinom na tvom stolu i nezadovoljan, neispunjen. Njeni roditelji zaokupljeni ko zna kojom masinom na njihovom stolu, a devojcica bez nadzora i, uz to, bez ikakvih interesovanja kao sto smo `mi imali` kao deca (citiram tebe: `...neznaju da se druze i ne treniraju nijedan sport i sve su vise skloni depresiji, zbog praznog vremena.`).
Nazalost, pokazalo se da si ti, pored kompjutera, upravo ta opasnost za decu o kojoj govoris. Nemoj da zameris na otvorenom obracanju.
I malo o tvom aktuelnom razmisljanju:
U sustini, kada covek vidi da nesto nije u redu, normalno bi bilo da pokusa da nesto ucini da poboljsa stvari.
Ja se trudim da sto vise budem sa porodicom jer mi je tu najlepse. Ne ukljucujem TV skoro uopste (manje od pola sata dnevno, nekad ni sekunde). Novine ne citam, mada se i nema nesto procitati u njima (nekada sam ih gutao redom). Ne idem po kafanama, niti se nalivam pivom kao nekada.
Trudim se da sto manje vremena provodim za kompjuterom. Online igre uopste ne igram, single player skoro pa nista, na netu pristupam samo pcberzi i jos jednom forumu i to je SVE, verovao ili ne (hvatam linkove sa ta dva foruma, doduse). Poslednju komponentu sam u kompu zamenio pre ravno 13 meseci, samo pomazem ljudima koji kupuju ili imaju problem sa kompom.
Svakome od nas zanimanje koje obezbedjuje prihode ostavlja veoma malo slobodnog vremena, pa bi bilo najnormalnije da se trudimo da ga provodimo sa najblizima umesto ispred masine. Ja se trudim i, cini mi se, imam uspeha u tome iz meseca u mesec sve vise.
Nije lako promeniti nacin zivota. Uopste nije lako.
Broj postavljenih tema: 60366. Broj poslatih odgovora: 647105. Trenutno niste prijavljeni na PC Berzu i zbog toga imate status 'gosta'. Kao gost ne možete da šaljete poruke na Forum. Ako ste registrovani kao član PC Berze, prijavite se. Ako ste novi korisnik, molimo registrujte se da bi dobili mogućnost aktivnog učešća u radu Foruma.
