Mozda je na ovo administrator mislio. Pregled razvoja GPU-a.
Tekst cu pokusati da sastavim sa sto manje strucne terminologije. Preskocicu prvu pojavu i razvoj GPU (engl. Graphic Processing Unit) i pocinjem od prelaska sa PCI slota na AGP (engl. Accelerated Graphics Port).
Do druge polovine 90-ih godina proslog veka graficke kartice su „ubadane“ iskljucivo u klasican PCI slot. Centralni procesori (CPU) su bivali sve mocniji i brzi, bas kao i graficke kartice, a kako je prenos podataka od graficke kartice do ploce obavljan na 33 MHz, to je postalo usko grlo za komunikaciju CPU-GPU, odnosno za obradu grafike na racunaru. Zbog toga se na plocama dodaje jos jedan slot (AGP) u koji je bilo moguce „ubosti“ samo graficku karticu, a prenos podataka je obavljan dvostruko brze – na 66 MHz.
Pre nekoliko godina 66 MHz je ponovo postalo usko grlo, te je AGP slot zamenjen PCI-E slotom preko kojeg su graficka karta i ploca komunicirale na 100 MHz. Od skoro je postalo aktuelno uvodjenje PCI-E 2.0 standarda gde se komunikacija odvija na 200 MHz. Ova novotarija bi trebala da isprati moci cetvorojezgarnih procesora i DDR3 memorije.
U pocetku su se mnoge firme latile proizvodnje grafickih procesora i, naravno, mnoge su nestajale, dok su se manje utapale u vece. Razvoj grafickih kartica od druge polovine 90-ih na ovamo potican je u velikoj meri nadmetanjem dve trenutno najvece firme u ovoj oblasti – Nvidia i ATI. Vise manjih firmi je dalo veliki doprinos takodje, ali nisu tema ovog teksta.
Revoluciju u proizvodnji grafickih procesora predstavljala je pojava tada monstruoznog GPU-a pod nazivom NVIDIA GeForce 256 uz 16 ili 32MB radne („video“) memorije na samoj grafickoj kartici. Zasto i kako je bio revolucionaran, sada necu ulaziti u detalje. Uglavnom, posledica je bila dominacija firme Nvidia narednih nekoliko godina u proizvodnji GPU-a.
Potom je usledila pojava novog GPU-a i kartica sa oznakom GeForce 2. Negde u to vreme pojavila se i prva znacajnija graficka kartica sa GPU-om proizvedenim u firmi ATI. Nosila je oznaku ATI Radeon 7000 i bila je namenjena kupcima pliceg dzepa. Ove kartice su nosile na sebi po 32 ili 64MB radne memorije. Komunikacija izmedju GPU-a i „video“ memorije obavljana je magistralom sirine 32 bit-a.
Za kupce sa vise novca na raspolaganju, na trziste su istovremeno plasirane posebne serije mocnijih kartica sa dodatnom oznakom u nazivu „Ti“ tj. Titanium. Usledio je GF3 i GF3 Ti, potom GF4 i GF4 Ti, a ATI je odgovorio sa karticama Radeon 7500 i 8500.
Ovde su se u pricu vec uvukli termini „GeForce“ i „Radeon“.
Naime, obe firme (Nvidia, ATI) su proizvodile graficke procesore za potrebe kucnih, ali i mocnih poslovnih racunara. Kartice namenjene kucnim racunarima dobile su oznake GeForce, odnosno Radeon, dok su tzv. „inzinjerske“ kartice nosile oznake Quadro (Nvidia), odnosno FireGL (ATI).
U principu, FireGL kartice su stabilne, izdrzljive, visestruko testirane, sa uvek ispoliranim i up to date drajverima za Windows i Linux (koji ne brljaju po sistemu), sposobne za supervelike rezolucije objekata i rad u 3D okruzenju sa tzv. ` inzinjerskim` programima.
Sa druge strane, Radeon (kao i Nvidia) su kartice cesto nestabilne, manje izdrzljive - vise kvarljive, veoma malo ili nimalo testirane, sa problematicnim drajverima koji uvek kasne za karticama i traze stalni update (koji stalno ostavlja repove prethodnih drajvera), ali sa nabudzenim klokovima i performansama u igrama i benchmark programima. Konacno, predvidjene su da se mnogo krace zadrze u racunaru korisnika jer igrice napreduju brze od `inzinjerluka`.
Nakon promasaja sa GF4 karticama (bez nastavka Ti), Nvidia se odlucuje za promenu pristupa i na trziste plasira novu seriju GPU na karticama koje su nosile oznake FX. To su bile FX 5200 (najslabija/najjeftinija), FX 5600 (srednja), FX 5800 (najjaca/najskuplja). Kasnije ovoj seriji pridodaju se kartice 5400, 5500, 5700 i 5900.
U ovom trenutku ATI pravi veliki preokret na sceni sa izbacivanjem Radeona 9700 koji ce dugo ostati neprevazidjen. Takodje, ATI uvodi tri trzisna segmenta donji (Radeon 9000), srednji (Radeon 9500) i gornji (9700). Kasnije se ovoj seriji pridodaju 9100, 9200, 9250, 9550, 9600, 9800.
Sve navedene kartice su, u pocetku, koristile magistralu od 128 bit-a.
U ovom periodu, uvodi se i dodatna podela unutar pojedinih segmenata trzista i isti GPU firme koriste za vise razlicitih katica. Tako, Nvidia uvodi oznake LE (za oslabljenu karticu sa prepolovljenom magistralom na 64 bit-a) i Ultra (full kartica sa submaksimalno dignutim taktovima). Sa druge strane, ATI uvodi oznake SE (prepolovljena magistralana 64 bit-a), Pro (poboljsana varijanta) i XT (submaksimalno klokovana kartica).
U sledecoj generaciji Nvidia uzvraca udarac i na svoje kartice 6xxx „ugradjuje“ sasvim nove cipove uz podrsku za shader 3.0. Sada na velika vrata ulazi „prljava“ igra konkurencije jer oznaku XT (koja je do tada oznacavala sjajne 9600 XT i 9800 XT modele) stavlja na svoje najlosije kartice iz serija.
Takodje, uvodi se nova „podvala“ za kupce - tzv. „maskirane jedinice“, odnosno, na cipovima sa greskom u proizvodnji u vidu ostecenih „pipelines“ (linije unutrasnje komunikacije GPU-a) ove linije se softverski „zakljucavaju“ i cipovi se plasiraju na trziste kao slabija varijanta originala. Odlucniji kupci mogli su da kupe jeftiniju karticu i pokusaju da posebnim programima „otkljucaju“ „zakljucane“ pajpove i postignu bolje rezultate kartice. Oko 50% 6800 XT kartica je bilo moguce „otkljucati“ i pretvoriti ih u jacu varijantu. Vec sledeca generacija Nvidia kartica (7xxx) imala je hardverski zakljucane pajpove i ovaj zahvat vise nije bio moguc.
Sada vec nije bilo moguce ispratiti sve moguce nastavke u oznaci kartica, cak i okviru iste firme. Tako je npr. 6800 GS jedno vreme bila najmocnija gejmerska kartica na trzistu ispred 6800 GT i 6800 Ultra, dok je godinu-dve kasnije 7900 GS bila kartica sa zakljucanim pajpovima i oborenim taktovima u odnosu na 7900 GT. Sa druge strane, ATI je sa x800 GT obelezio slabiju varijantu svojih najjacih kartica, Opsta papazjanija koja se sada polako stisava.
Posebnu grupu kartica u okviru navedenih predstavljale su one sa oznakom ViVo (video in/video out) i AIW (all in wonder). O tome na nekom drugom mestu.
ja cu samo ispraviti par manjih gapova i necu nepotrebno dublje ulaziti u raspravu na Low-Level nivou kako, zasto i koliko...
AGP (engl. Advanced Graphic Performanse). Ispravno: Advanced/Accelerated Graphic(s) Port.
Dodatak: PCI = Peripheral Component Interconnect
Ispravka: od 1995-2000 je primat na 2D/3D trzistu ubedljivo i bez ozbiljne konkurencije imala pionirska kompanija 3dfx sa karticama cuvene serije Voodoo, od 1 do 5 generacije 3D akceleratora, tada su nVidia i ATi bili isuvise slabsni, naravno sve ovo za home/office use. Za profesionalnu video obradu kao i radne graficke stanice koristio se cuveni Quantum3D ili Canopus-Daytona koji je imao cak 64 programabilna GPUa (VLSI vector-scalar) klase VSA-100 i VSA-101 na kojima su bazirane V4 i V5 referentne kartice. Medju prvima bili su i Matrox i S3 inc. koji je i iznedrio prvi home 3D chip pod kodnim imenom VIRGE sa 4MB deljene video memorije. nVidia se razvija tek nakon kupovine 3dfx strucnjaka `00 god. 2001 se prave koreanske PowerVR Kyro I i II karte koje su na momenat ozbiljno poljuljale tadasnje rivale i primate, ali usled lose softverkse podrzanosti propadaju. Slicno se marginalizuju i SiS, Matrox i S3, nekada podjednako jaki i plodni rivalii. Matrox se i dan danas kotira kao medicinska graficka kartica jer je pouzdana i najvise upotrebljiva u laboratorijama, bonicama, institutima, poliklinikama...o tom potom.
Sve sam morao poruke unazad da brisem, pa opet da postujem :(
Mozda nisam bio jasan kada sam napisao da Nvidia dolazi TEK sa GF 256 GPU i to KRAJEM 1999.-e
Napomenuo sam da namerno ne navodim druge firme iako su mnogo uradile. Naime, ponukalo me da ovo napisem kad je Limunche malocas pitao: `Sta je to Radeon, a sta GF ?`
Da znas da sam predpostavio da ces to ispraviti, dok sam ja iskucao ti postovao ispravku :-) Znas, mogao bi povoljnije skaru da izvadis bubreg i metnes ga u suvi led za dalju prodaju, s obzirom da je to tvoj fah, kako bi covek sebi kupio grafu dostojnu sto realnijeg igranja...slana sala, malo crnog humora Pa skar, nije sve tako crno, pazaris prethodnu generaciju po povoljnoj cenia ne dobijes mnogo manje...
- R a v e n L o r d -
:: No, vec sam prethodno uocio i ispravio :: :: Sve sam morao poruke unazad da brisem, pa opet da postujem : :: :: Mozda nisam bio jasan kada sam napisao da Nvidia dolazi TEK sa GF 256 GPU i to KRAJEM 1999.- :: :: Napomenuo sam da namerno ne navodim druge firme iako su mnogo uradile. Naime, ponukalo me da ovo napisem kad je Limunche malocas pitao: `Sta je to Radeon, a sta GF ? :: :: Hvala za dopune i ispravke ::
svaka cast i hvala! ne znam bas koliko bi ljudi imalo volje da ovoliko pise o jednoj temi! sad bar nisam vise zbunjen sto se tice toga, ja sam na to gledao sasvim drugacije, a to su u stvari dve konkurentne firme i na nama je samo da biramo modele i placamo.
nesto da dodam naime, opste poznata fraza, koliko para, toliko muzike se naravno veoma dobro moze primeniti i na graficke karte ali ono sto ljudi u velikom broju slucajeva previdjuju je velicina (dijagonala i rezolucija koju podrzava) monitora i potrebna kartica koja ce ispuniti zahteve (neki normalan fps) u danasnje vreme kada velika vecina korisnika (ili bolje igraca) koristi jos uvek 17 incne monitore za koje je sasvim dovoljna srednja klasa kartica, a da igre rade na, u velikom broju, maksimalnim detaljima u 1024*768, na najmanje 30-tak fps-a znaci za vecu dijagonalu visa klasa mislim da je najvaznije u ovoj prici imati gpu najnovije generacije, zbog njegove hardverske podrske za instrukcije koje igre koriste naravno, uvek ce gpu starije generacije i vise klase praviti veci fps u igrama koje nisu ogranicene na najnovije instrukcije, ali ce takodje biti igara koje nece moci da pokrene, ako su pisane bez podrske za staru tehnologiju a i koliki je uzitak igrati novu igru u dx8
dodao bih jos da je veoma vazan takt gddr memorije, sto je mene potpuno ocaralo kupovinom 6600gt
i jos nesto (ne odnosi se direktno na graficke karte), sto igraci (nadam se samo oni malo manje upuceni) takodje previdjaju, broj aktivnih procesa, koji treba da bude sto manji koliko sam samo puta cuo od prijatelja: kako kod tebe sve igre rade normalno, a kod mene kucaju, a imamo priblizno iste komponente. a covek ima 50 aktivnih procesa
inace, verovatno ste zaboravili ovo da napisete, graficke karte su zapocele svoj zivot zbog sve vece potrebe da se na monituru prikazuju sto lepse, vernije, realnije slike (sto je u krajnjem slucaju osnovna primena kompjutera, pored zvuka), jer bez displeja (i zvucnika, stampaca, i ostalih izlaznih uredjaja) kompjuter je najobicnija kanta sa abakusom unutra ove slike su u jednom trenutku postale previse za cpu, pa je doslo do razvoja gpu-a (i zvucnih karti) koji trenutno taj posao (prikaza slike na displej) odradjuju nemerljivo brze od cpu-a time se pocelo udaljavati od osnovne ideje centralne procesorske jedinice, jer posao koji kompjuteri trenutno rade je sve samo ne centralizovan, jer se doslo do zakljucka da posebne komponente mnogo bolje odradjuju odredjene poslove nego centralizovan sistem (to mu dodje kao kiber manufaktura) koliko ja vidim cpu ce do kraja biti zaduzen samo za poslove sa rasporedjivanjem podataka mozda gresim
verovatno cemo na kraju imati masine koje pruzaju totalni dozivljaj i pored video, audio i mozda dodira simuliraju ili reprodukuju nadrazaje i za ostala cula (naravno, pricam o komercijalnoj i kucnoj upotrebi) zamislite da se sunjate kroz kanalizaciju, a smrad svuda oko vas vec duboko presao u nadgradnju cele price i udaljio se od teme
BataCele ti si jedan od najaktivnijih na forumu.... cime se bavis u zivotu? Lep text....svaka cast
:: svaka cast i hvala :: ne znam bas koliko bi ljudi imalo volje da ovoliko pise o jednoj temi :: sad bar nisam vise zbunjen sto se tice toga, ja sam na to gledao sasvim drugacije, a to su u stvari dve konkurentne firme i na nama je samo da biramo modele i placamo :: :: jos jednom hval :: :: ::
evo predloga. Mene interesuje konkretno cemu sluze `shader unit`(jedna ili vise) odnosno sta rade u softverskom smislu, a u hardverskom gde se nalaze na karti. Googlao sam ali dodjem do dela gde moj Engleski(koji nije za potceniti) ne moze da se izbori sa strucnim izrazima. Batacele je vrlo lepo objasnio osnovu(iseckao na najprostije moguce). Sad se moze nastaviti dalje. a sta ti ja znam...
U pocetku, CPU je slao grafickoj karti komande u obliku `zelim da se ta i ta slika prikaze na ekranu` i GPU bi dalje uoblicio dobijene podatke u sliku na ekranu.
GPU-ovi sa oznakoma 3dfx Vodoo i Nvidia RIVA su unutar cipa imali po jednan pipeline (jedinicu) za obradu podataka (piksela, tekstura...).
Potom je bila dilema da li ce biti vaznija obrada podataka `po pikselima` ili multiteksturiranje. Vodoo II je imao jedan pixel-pipline koji je mogao u prolazu obraditi dve teksture, a RIVA TNT dva pixel-pipline-a sa po jednom teksturom u prolazu.
Kako je GPU bivao mocniji, doslo se na ideju da se njegove sposobnosti iskoriste za rasterecenje procesora. Za pocetak, u vidu prostog kalkulatora, GPU je mogao da izvrsi odredjeni broj naredbi dobijenih od CPU-a i to je bilo - sve.
Ondak se pojavio revolucionarni GF 256 - uz 2 pixel jedinice imao je i jednu T&L (Transform & Lighting) jedinicu, kasnije nazvana vertex jedinica. Graficka kartica je postala `racunar u racunaru`, bio je to prvi programabilni grafički procesor. Naime, CPU je davao za GPU uopstene zadatke, a ovaj bi nazad slao gotova resenja.
Polovinom 2001. predstavljen je GF 3. Novi GPU imao je nekoliko novotarija od kojih se najznacajniji pokazao `nFiniteFX` (engl. infinite effects - beskonacni efekti) koji je predstavljao `masinu` za programiranje GPU-a. Odnosno, omogucavao je upotrebu vertex i pixel pajplajnova (jedinica) za viserstruke proracune nezvisno od CPU-a. U praksi, to je dovelo do vece realnosti grafickog prikaza. Ovo je podsecalo na upotrebu senki, odnosno, osencavanje (engl. shading) u likovnoj umetnosti.
NfiniteFX sastojao se iz dva dela: a) Vertex Shader (engl. onaj koji osenčava odozgo, sa najvise tacke) je omogucavao detaljnu animaciju pokreta vise karaktera istovremeno na celom ekranu (tako dobro da je npr. na likovima moguce videti izraze lica) b) Pixel Shader (engl. onaj koji osenčava najmanju tacku na ekranu) je omogućio potpuno nove efekte na površinama, što je doprinelo realističnosti prikaza
Vertex i Pixel shader omogucili su kasnije da se nekoliko avatara bije na ekranu uz kontinuirano detaljan prikaz likova dok im se kose, brade i ogrtaci vijore na vetru, a oko njih ziva vatra seva.
Ubrzo, ATI je lansirao svoju (unapredjenu) varijantu nFiniteFX endzina koju je nazvao Smart Shader.
Naravno, kartice iz nizeg i srednjeg segmenta trzista, kao i osakacene high end kartice, imale su manje pajplajnova u odnosu na najjace kartice generacije.
ATI je nekada brze napredovao (9800 kartice), nekada zaostajao (x800 kartice), a trenutno serijom HD 38xx podrzavaju DirectX 10.1 standard uz Shader model 4.1, ali samo u donjem i srednjem segmentu trzista.
Danas je moguce menjati takt na kojem radi `programabilni graficki endzin` nezavisno od promene osnovnog takta GPU-a, kao i takta radne memorije graficke kartice. Pomoc u tome pruza npr. Riva Tuner:
Ja se izvinjavam ako sam zalutao sa ovim pitanjem....posto nisam provalio kako da napravim novu temu ovde :) cudan neki forum...ovaj ...imam nforce plocu...neku stariju i socket a procesor amd barton 2.0 ,giga ipo rama, graficku karticu nvidia n6200 128mb , ...kao sto se vidi imam stariju masinu....e sad hteo bih samo da zamenim graficku, normalno agp je moj graficka, zanima me da li mi se to isplati da li cu nesto dobiti na igricama ako bi uzeo neku od 256mb isto nvidia.... ili definitivno moram celu masinu da menjam....uz to ako neko ima nesto polovno ili moze da mi preporuci gde da kupim takvu neku graficku ...bio bih zahvalan :)
Broj postavljenih tema: 60354. Broj poslatih odgovora: 646986. Trenutno niste prijavljeni na PC Berzu i zbog toga imate status 'gosta'. Kao gost ne možete da šaljete poruke na Forum. Ako ste registrovani kao član PC Berze, prijavite se. Ako ste novi korisnik, molimo registrujte se da bi dobili mogućnost aktivnog učešća u radu Foruma.
